Уважавајући савремене теорије дечијег развоја предшколске  установе су дефинисале програм свог рада који је најпогоднији и подстицајан за децу овог узраста. Међутим  тек заједничком сарадњом вртића и породице стварају се оптимални услови за целовит развој детета.

Када прође период адаптације који је за свако дете особен, деца обично радо одлазе у вртић. Ако је адаптација дуготрајна и дете се тешко одваја од родитеља, значи  да припрема детета за полазак у  вртић није добро остварена. Родитељи се често и сами не могу суочити са новом фазом одрастања детета, јер вртић је један од првих корака у осамостаљивању њиховог мезимца. Разни потиснути страхови и многа очекивања родитеља се пројектују на дете, које нашавши се у спрези противречних порука и сигнала реагује несигурно и одбијајуће. Зато је важно прихватити вртић као део породице, продужену руку која само наставља и надограђује започети и осмишљени пут дечијег развоја. Узајамно поверење родитеља  и  васпитача у вртићу ставара најбоље услове  у којима се деца осећају безбедно, збринуто и срећно. Своју  енергију могу усмеравати на стицање нових сазнања и вештина, а превладавање дисбаланса између очекивања породице и онога што вртића нуди и предлаже.

Целодневни боравак детета у вртићу је прилика да дете формира многе корисне навике, стекне вештине и усвоји знања. Само учеће активности када деца усвајау нове чињенице, уче нове песмице, бројеве или слова нису пресудне и одлучујуће у развоју детета. Тек игром  и осталим заједничким активностима, самим боравком у вртићу и међусобном комуникацијом међу децом и између деце и васпитача, остварује се прави напредк. Тај прогрес у развоју је често спонтан, без јасних и истакнутих промена. Онај ко прати дете уочиће да је оно временом постало самосталније, одлучније и истрајније у провођењу својих идеја и замисли, а те идеје су сваким даном све занимљивије и одишу печатом истинске дечије радозналости и стваралаштва.

Сарадња породице и вртића је посебно  плодоносна када, активним учешћем у животу вртића, чланови породице утичу на развој деце. Својим особeним стилом живота и једниственим и разноврсним искуствима  које преносе на децу они подстичу развој дечије личности и способности. За узврат добијају широку лепезу стваралачких активности и особина код свог малишана које су се формилале  и развиле управо интеракцијом различитих утицаја већег броја породица чија деца припадају једној васпитној групи, њиховом особеном животном стилу, усвојеним вредностима и културним обрасцима.

Свака испричана прича, организована посета или поклоњена играчка је прилика да група деце научи нешто ново и међусобном комуникацијом и креативношћу изгради или створи нови квалитет – особину, сазнање или вештину које је могуће усвојити и научити спонтано, кроз игру, без изражене намере да се учи, јер превасходни циљ боравка у вртићу није учење већ игра, заправо учење кроз игру. Радо позивамо родитеље и остале чланове породице да се активним учешћем укључе у васпитно-образовни процес  својим предлозима, сугестијама и идејама за осмишљавње активности током целодневног боравка деце у вртићу.

Други аспект сарадње породице и вртића је континуирано настојање вртића  да вредности које вртићка група формира и поштује усвоји и породица као своје вредности и подржава њихово постојање и изван вртића тј. у породици. То су вредности самосталности, дружељубивости, одговорности, прилагодљивости, истрајности и одлучности.

Самосталност у јелу и облачењу је нешто са чиме се деца суочавају одмах по доласку у вртић. Важно је да родитељи подрже настојање васпитачица да се деца самостално брину о себи и траже њихову помоћ само када је неопходна. Ако родитељи презаштићују дете и преузимају од  њега активности које је оно само способно да оствари долази до незадовољства и несигурности код  детета које се често испољава одбијањем детета да одлази у вртић. Родитељи и васпитачи треба да заједнички и удружено делују на формирању навика код деце, што је први корак и залог за свако самостално понашање и деловање дјеце у вртићу  и касније у животу.

Важна тачка сарадње вртића и породице је избегавање агресивних садржаја као модела понашање. То значи континуирано указивање деци на неприкладност и одбојност агресивног понашања, избегавање цртаних филмова који имају агресивне садржаје или поруке, одбацивање свих врста играчака и игара који подстичу агресивност и сукобе. Са децом је потребно разговарати о ососбинама  јунака цртаних филмова, о  оправданости њиховог понашања и проналажења алтернативних и прихватљивијих образаца понашања. Потребно је код деце подстицати толеранцију и сарадњу, укључивати децу у активности где се заједничким залагањем више чланова може остварити унапред осмишљен и договорен циљ.

Веома значајне особине за каснији развој детета  јесу одлучност и истрајност. Родитељи треба да подрже дечија настојања да самостално заврше започету активност и пруже помоћ тек када је неопходна. Охрабримо дете и стрпљиво сачекајмо да ураде започето чак и када им то из првог покушаја није пошло за руком. Не смемо обесхрабрити њихова настојања да сами проналазе начине решавања првих проблема и недоумица са којима се суочавају.

Потребан је континуиран напор да се сарадња породице и вртића буде оптимална и благовремена. Сваки напредак код  деце последица је заједнчког настојања родитеља и вртићa, a нестабилност или регресија, ако се појави, знак  је да је та сарадња била површна и недовољна. Својим предлозима, сугестијама, препорукама унапредите стваралачку  средину групе у којој борави ваше дете и тако индиректно подстичете развој деце у групи. Уважавајући препоруке васпитачица и стручних сараника правовремено усмеравајте развој вашег детета у оптималном правцу и стварајте услове да  увремењено формира навике и вештине прилагођене узрасту детета.

Пред сваком собом  у вртићу налази се огласна табла  која је, поред  директног разговора, први корак у информисању о активностима ваше деце у вртићу. Планирајте, организујте, мењајте, захтевајте да ова табла буде што богатија и садржајнија, а тиме и боравак вашег детета у вртићу подстицајнији и садржајнији.

Уколико вас понашање детета брине треба да попричате о томе са вашим најближим, или са васпитачима из вртићке групе вашег детета. Само тако ћете знати да ли су и они исто тако забринути. У сваком случају ако понашања вашег детета ремети његов однос са вама, са његовим вршњацима или ако угрожава његов развој и одушевљење игром, без устручавања, обратите се психологу.

ПУ „Уб“                                                                                           стручни сарадник психолог

Добринка Петровић